Vlasta

Sećate se ovog teksta? U njemu kritikujem stanare dorćolskih modernih zdanja, hoće luksuz, ali ne bi da ulože u svoje dvorište i bašte. Ovo je nastavak te priče.

Došla zima a ja zimi pišem najduže i najnežnije mail-ove pa ni prošle nisam to preskočila. Stanare velike zgrade sam ugnječila opširnim opisima lepote urbanog zelenila, organskih rasada za ceo život, voćki koje su sve veći trend u sadnji u gradovima, odgovornosti koju imamo prema leptirima, bubicama, pčelama i svetu insekata uopšte. Opisivala sam im ideje za baštu koja je zelena i plameno crvena cele godine, navodila primere biljaka koje bi trebalo uvrstiti u sadnju našeg ara (s klupama). I… pogadjate…, pošto sam im savršeno dosadila, stavili su održavanje dvorišta kao prvu tačku dnevnog reda skupštine stanara u decembru i složili se da nadjemo baštovana. U januaru nam se dobri Vlasta uselio u život. Pošto su baštovani moji najbolji drugari, tako je i (V)lasta postao deo mog proleća.

Ovo mi nije bilo dovoljno, jer je skupština pristala na minimum održavanja, pa sam organizovala blic nedelju donacije, dobrovoljno skupljanje para medju stanarima i uspela da sakupim toliko novca (jer naravno u svim zgradama, pa i našoj, žive i oni tihi, neprimetni, fini ljudi) da smo ovog proleća Vlasta, njegova žena Divna i ja posadili tuje, Fotinije, lavande, ruzmarine a na jesen ćemo i jednu mladu voćku. Takodje smo prehranili zemljište, nabavili organsko tečno djubrivo, zabranili korišćenje hemije, posadili novu travu…

Na jesen će svi stanari glasati za vrstu voćke koju ćemo posaditi u centar dvorišta. Onako, tek, da nešto pametno ostane sledećim generacijama stanara, njihovoj deci, i da behari uvek s proleća. (love)