Motika kao mera za površinu i više od toga
Motika je orudje za obradu zemlje ali i stara mera za površinu. Iznosi 8 ari ili 800m2 – ono što je orač mogao da okopa za jedan dan.
Za nas je motika više i od alata i od površine placa koji smo delom nasledili a delom otkupili.
U selu podno Tare, na 700 metara nadmorske visine, okrenuto suncu, čekala su nas 44 ara zemlje koju godinama niko nije obradjivao.
Nemamo baš neku filozofiju poljoprivrede, malo znamo o njoj. Učimo.
Verujemo da svako za sopstvene potrebe može i treba da nauči kako da gaji povrće. Ponekad je dovoljan i jedan baštenski kontejner koji može da se stavi na terasu u centru grada pa da uživate u sopstvenom paradajzu. Jedan takav imamo i mi u dvorištu za prve, najranije useve. Veličina kontejnera nije bitna. Bitan je kvalitet zemlje i s čim je tretiramo tokom sezone. U tome možda i najviše leži filozofija Motika gazdinstva.
Ne pretendujemo na organsku sadnju, iako je naša zemlja netaknuta, a okolne komšijske oranice koriste stajsko djubrivo (koliko znamo). Bitno nam je da ne koristimo industrijski tetirano, veštačko djubrivo i pesticide.
Seme biramo od proverenih proizvodjača preko lokalne banke semena i trudimo se da sadimo stare, autohtone vrste.
U životu nam je mnogo koristila knjiga “Antifragile: Things That Gain from Disorder” od Nasim Nikolas Taleba i može se reći da je ona osnova naše životne filozofije.
