Ako se složimo da je sve oko nas energija onda ovo što pišem ispod svakako neće biti čudno i neobično mojim čitaocima.
“Elektrokultura je primena nevidjlivih i suptilnih energija koje koristimo kao energetsko djubrivo i pojačivač prirodnih aspekata.”
Prošle godine sam se prvi put susrela sa ovim pojmom. Pratim neku društvenu grupu na kojoj se često piše o uticajima struja i energetskih polja na biodiverzitet i održivost tla.
Elektrokultura je ceo niz tehnika i principa korišćenja prirodnih sila elektriciteta i magnetizma u svrhu balansa tla, semena i prinosa.
“Živa hrana”, puna energije i bogatog ukusa je krajni cilj svih baštovana. Komplikovan je to koncept.
Od onih sam koji misle da je manje uistinu bolje pa me elektrokultura nije privukla zato što je rezultat delovanja prirodnih energija razlog za povelike plodove, privukla me je jer mislim da je sprovodjenje energije u zemlju prirodni način da se ona regeneriše i oslobodi loših materija i da se prirodni elementi izbalansiraju. Da zemljište, a sa njim i sve što na njemu gajimo, ozdravi.
Zato mi je jedan Vule ove godine napravio bakarnu antenu koju sam na štapu podigla u centar svog vrta, tu negde izmedju tikvica i graška, da hvatam svetlo, vetar i mesec. 😊
