Pričali smo o crvenom zlatu – malini. A šta bi bilo crno zlato? Da li je to borovnica, kupina ili aronija.
Juče odem do placa da naberem kleku (Juniper). Radja obilato iz žbunova koji su stari godinama. Od svih bobičastih plodova, najteže je brati kleku. Oštre kao igla bodljice ovog četinara (smreke) čuvaju svoje izdanke. Morate da stavite gumene rukavice a pošto su one malo deblje uz plodove u korpicu sleću i iglice i ostali otpadni materijal. Ako nikad niste brali kleku ne možete da zamislite koliko ima posla za vreme i posle branja. Trebljenje, odvajanje, pranje.
Ne pravim gin iako je to najčuvenije piće napravljeno uz dodatak kleke. Treba mi samo dobra šaka ovih bobica da stavim u flašu votke kako bi oko novogodišnjih praznika imali malo egzotičnije piće.
Pošto sam bobice otrebila i oprala u sodi bikarboni, osušila preko noći, nagnječila sam šaku kleke, stavila u 7dl najjeftinije votke i stavila u prozor. Ovako, na suncu, uz povremeno mućkanje ću držati do kraja leta.
U ovom procesu mi se činilo da je crno zlato, baš kleka. Kleka je zakonom zaštićena vrsta u zemlji. Na jesen na pijaci cveća u Krnjači možete da nadjete kalemljena drvca koja radjaju. Ovo je zgodno za gradske zimske terase i bašte.
Najbolja kleka se ipak skuplja na obroncima naših planina iznad 1000 metara. Ona je lekovita i daje poseban ukus alkoholnim pićima.
U delu s receptima skuckala sam predlog za sos od kleke uz pečenje. Vidi ovde… 🙂
