Godina počela zemljotresom u Japanu. A onda neprekidnim potresima u toj i ostalim zemljama. Ipak ludilo vulkanskih erupcija je interesantnije. Pratim poslednjih dana malo intenzivnije. U Indoneziji su se pre neki dan desile erupcije na 4 udaljena vulkana.
Najaktivniji vulkan Indonezije je Merapi, planina visoka 2900 metara u centralnoj Javi u zaledju mnogo milionskog grada Yogyakarte. U krugu od 10 km oko ovog „brda“ živi 250.000 ljudi u svakom trenutku. Zemlja je beskrajno plodna. Kafa, čaj, začini koji se tu gaje su svetski poznati. Voće i povrće sa tih imanja hrani okolne gradove i sela: preko 2,5 mil ljudi u tom kraju. Najviša nadmorska visina jednog od sela na obroncima ovog vulkana je 1600m. To selo se zove Selo i nalazi se na severnim padinama Merapi planine i mislim da više nije naseljeno, nego samo služi kao plodna plantaža.
Erupcija 2010. najveća u modernoj istoriji, uništila je 1000 hektara zemlje koja je bila obradjivana na ovim padinama i ubila 350 ljudi. Tad su iselili nekoliko sela zauvek.
1994. sam jedne noći popela ovaj vulkan sa grupom studenata iz Yogyakarte, zahtevan, noćni uspon i prvi u mojoj „planinarskoj karijeri“. 😊 Samo nekoliko dana posle tog penjanja, planina je eksplodirala takvom silinom koja nije vidjena godinama pre. Nekad čovek ima više sreće nego pameti.
Mnogo godina posle na jednom oktobarskom letovanju na Siciliji, „popeli“ smo Etnu 3300m visoku, u nekim džipovima s ekipom Holandjanki koje su bile bose 😊. U turističkom centru su nam dali zimske jakne nekoliko brojeva veće i rekli da ne idemo u baletankama i papučama na vrh. 😊 Nikad se u životu nisam tako smrzla kao na vrhu Etne. Posle u podnožju s nekim Rusima pila Johnnie Walker i jela najbolju Minestrone supu ikad. (recept ovde), možda zato što sam bila gladna i potpuno promrzla.
Vulkani su uticali na moje shvatanje veličine sveta i našu nemoć.
Dobrodošli u 2024., godinu vulkana! 😊
P.S: O Pacifičkom vatrenom prstenu sam pisala u još dva navrata:
Jutro posle uspona, padine Merapi planine, Oktobar 1994.
