Sedim za večerom s nekim prijateljima i pričam o jorgovanu koji nije procvetao prošle godine. Naširoko objašnjavam da je kiša koju smo imali u proleće sprala sav polen s cvetova. To je razlog zašto ništa od voća nije uspelo u našem kraju. Logično je da ima veze i s jorgovanom, mislim.
Oni dolaze iz Kalifornije, i njima jorgovan nije uspeo prošlog proleća. Onda mi pričaju o tome kako je za jorgovan potrebna zima. On ne cveta ako pre toga nije prošao kroz period hladne hibernacije. Kažu da u zimskom period (kad je na severnoj hemisveri hladnoća) svako veče svoj jorgovan zalivaju kockicama leda iz zamrzivača. (love) Toliko se iznenadim ovoj priči da se dobro zamislim.
Istina je, prošle zime nismo imali dovoljno hladnih dana, nije bilo snega u užičkom kraju, skoro da nije bilo ni skijanja. A onda na proleće udario zakasneli mraz 5 dana (sećate se: nije važno koliko je hladno, već koliko dugo traje) praćen dugim kišama.
Zašto je sneg važan kod nas na zemlji?
Dobar snežni pokrivač je važan izolator za ozimne kulture i za zemljište u totalu. Zadržava vodu i vlagu u zemljištu i preventuje isušivanje biljaka i kultura. Doprinosi azotu iz atmosfere i sprečava prekomerno razmožavanje glodara. Iako, ipak, poljske mišiće niko ne može tek tako da istrebi. 😊
Ako ste svoju baštu posadili ukrasnim biljkama, zimzelenim, ukrasnim visokim travama, tujama i četinarima, crvenim Fotinijama, snežni pokrivač će otkriti svu lepotu vaše pejzažne arhitekture. (love)
Sneg čini da je zima lepša u svakom slučaju, u visokogorskim predelima puni korita reke i rezervoare na prirodan način a vinograde učvršćuje u svojim zasadima. (love)
