Sećate se Crne kornjače? Finog, satenskog i sitnog pasulja?
Prodje skoro zima i ja ga još nisam kuvala. Otelo se vreme, ispodešavale se razne stvari i skoro da nisam imala vremena da „natanane“ skuvam ovaj pasulj. A pasulj traži vreme.
Pitala sam se dugo kakav će biti ukus i da li će nam se dovoljno dopasti. Ali Kornjača je rodila najbogatije od svih drugih sorti i pored toga što sam dosta darovala, imam još kesu ovog pasulja.
Dan ranije sam potopila zrna. Stajala su u vodi sigurno 10 sati (mislim, to što se zove Kornjača, sigurno je s razlogom 😊). Onda ih kuvala kao što kuvam i bilo koji drugi pasulj. Ovaj sam ekstra jako začinila; dodala ljutu papriku, puno bibera, so i peršun. Povremeno dolivala vodu. Kuvala oko 1,5 sat. Čini mi se da sam još mogla da ga začinim (da nemam Koronu?). Zrna su bila divno kuvana a voda je postala gusta, tamna tečnost. Ne izgleda primamljivo na prvi pogled, zbog te boje, ali je bilo vrlo ukusno.
Sledeći put možda treba dodati neke egzotične, jake začine: kumin, korijander, kardamon? Probaćemo.