Blog o obdaništima na farmama u Holandiji je izazvao veliku pažnju. Lajkovali ga i komentarisali i poznati i nepoznati.
A onda se javila osoba koja prati Motiku i posvedočila o vrednosti ovakvih obdaništa. Ispod prenosim njenu poruku skoro integralno:
„Moja unuka je bila u takvom obdaništu. Dok nije pošla u školu (do četvrte godine) vozili su je roditelji a kada je pošla u školu (posle nastave), dolazio je autobus sa dve vaspitačice koje su preuzimale decu i vodile na farmu (na celodnevni boravak). U pet su dolazili roditelji po nju.
Ta farma je imala puno krava i ovaca, par svinja i kokoške. Mia je njih hranila i gledala kako se ovce jagnje i svinje prase. Naučila je da muze krave 😊.
Dolazila je kući sva uprljana i smrdela je na štalu. Ideja je bila da se tako stiče bolji imunitet. Mia je zaista dosta zdravo dete. Ponekad malo šmrkne, ali to kratko traje. Puno voli životinje. Mi, kao roditelji smo kupovali mleko i jaja, a ja sam kupovala i djubrivo (jer ti ljudi nisu davali hormone životinjama) za moju baštu…. To su za mene bili sretni dani.“
Poznajem Miu, ona je sad tinejdzerka, znači ova priča je od pre 10tak godina. Čujem da i u Sremskim Karlovcima ima nešto slično. Bravo! Učimo od najboljih!