Ništa ne pruža takvu utehu u životu kao umetnost. Nemam dara za muziku, iako je rado slušam, ali obožavam likovnu umetnost u svim formama.
Tako juče odem da vidim nestvarnu, monolitnu i teško opisivu izložbu fantastičnog Oto Loga u Grafičkom kolektivu. I grafike i crteži datiraju iz 50tih i 60tih godina prošlog veka. Deluju potpuno bezvremeno i moderno. Prvu izložbu grafika i skulptura Oto Loga u Galeriji Grafičkog kolektiva je otvorio pesnik Branko V. Radičević 1957. godine. I kustos mi kaže kako su srećni da posle 60 godina ponovo izlažu njegova dela. Iz nekog razloga taj midcentury mi je blizak. Moj omiljeni slikar Mark Rothko je stvarao svoja najbolja dela baš u tom periodu.
I zalepim se za jedan crtež a on već obećan nekom drugom. Dodjem kući i razmišljam, mnogo je dobro da ne možemo sve da dobijemo i kupimo u životu.
Muška glava, 1957
