Nisam član biblioteke ali moji roditelji su bili poslednjih 20 godina. Mama je išla redovno i uzimala knjige i za sebe i za oca. Bio im je to prozor u svet. Čitali su nova izdanja ali i neke klasike i svako po svom senzibilitetu i želji. Vidim da će se od 1. januara zaduživanje knjiga naplaćivati 15 dinara. I loše mi je. Jer biblioteke su, čini mi se, poslednji bastion onog pristojnog učenog sveta koji na taj način vežba svoju glavu i širi svoje vidike i ne smemo da dozvolimo da se naplaćuje čak ni simbolično.
U razvijenim zemljama se širi namena biblioteke. Evo jednog najsvežijeg primera koji sam čula u Torinu na Slowfood konferenciji. Na jednom panelu, učesnik iz Amerike je objasnio koncept pohranjivanja, čuvanja i zaduživanja poljoprivrednog semena u lokalnim, provincijalnim bibliotekama. Pored knjiga, član te biblioteke može da zaduži i seme. Tokom cele konferencije, 5 dana, nisam čula ništa lepše od ovog primera. Sačekam tipa posle i pitam da mi ukratko malo bolje objasni princip kako funkioniše jedna takva biblioteka.
U dogovoru s lokalnom bibliotekom i sa jednom ili dve osobe koje tu rade, otvara se malo odelenje sa semenima koja su darovali lokalni darodavci ili kompanije na kraju sezone. Prave se katalozi, zavode se semena koja su pohranjena u kovertama i stavljena u registre. Baš kao i kod knjiga, član biblioteke iz kataloga može da izabere seme koje mu treba u bašti. On zadužuje malu količinu semenki, često oko 5-10 komanda. Ako mu se posreći pa uspe da umnoži, zamoljen je da istom merom vrati (to ili drugo) seme u biblioteku a ako se desi da ne rodi, nema nikakvih penala i nema nikakvih obaveze prema biblioteci. Jer teorija ovih osnivača je da je seme svačije i ničije i da mora da se omogući besplatan i jednostavan pristup semenu.
Izadjem sva ushićena od lepote ove ideje. Sve najlepše stvari na svetu su jednostavne, baziraju se na dobroj volji, besplatne su i o čoveku misle u pozitivnom smislu: da je pošten i da će dobro uzvratiti dobrim.
Delim sa vama ovu ideju. Možda i u Srbiji, po provinciji i u seoskim bibliotekama neko od nas uspe da okupi ljude i podari im još kulture: one poljoprivredne. (love)
Knjiga 2024. – aktuelnija nego ikada
