Na Zlatiboru sam poslednjih godina gost. Bila sam domaćin. Nisam već dugo. U današnje vreme, iskreno ne znam da li je teže biti gost ili domaćin na toj planini.
Često pešačim i plivam na Zlatiboru. Pešačenje mogu da preporučim svima, odlično je u svim kategorijama, od početnog do onog malo ozbiljnijeg. Predeli su čarobni i svaki momenat koji provedete na padinama je neprocenjljiv. Plivanje je problem.
Testirala sam wellness i spa centre nekoliko hotela više kategorije. Iz jednog se upravo vraćam. I ukratko, užasno je. 😊
Bazen mali, prostor okolo mini, saune kao kabine, slane sobe mirišu na tinejdžerski znoj, izlazi na terase koji se graniče s bazenima su smešni, bez suncobrana, i gledaju u neke skalamerije s pumpama… Jednom rečju lepota, baš onakva kakva je na celom urbanom delu te planine.
I zato ako se sledećeg leta uputite na ovu stranu, želite da neko vreme provedete u Zapadnoj Srbiji, nije loše znati ovo.
Zlatibor je odličan za sunset piće na Torniku pošto ste vrh osvojili, ne Gold gondolom, već pešice. 😊 Sve ostalo nije vredno vremena, nažalost. Ali Tara, koja je 30tak kilometara zapadnije je još uvek vredna i kao mesto boravka, pešačenja i plivanja. Za plivanje vam predlažem dva proverena mesta.
Jezero Perućac kod prvog tunela kad se krene ka Velikom kraju. To je naš Koh Samui, naš Tajland. Ovo mesto su ranije poznavali uglavnom lokalci, ali ima već nekoliko godina kako su ga otkrili i turisti. I dalje je lepo i voda je bila beskrajno topla ove godine.
Drugo, bolje mesto, je velika tajna koju mi je otkrila fantastična Mika a ja vas molim da ne širite dalje. 😊 To je malo zaovinsko jezero, Spajići jezero, gde je voda najdivnije osvežavajuća kad je preko 30 stepeni. I divlje je i pusto, zeleno i hladnije nego njegova mama Zaovina.
