Koliko košta porodična proizvodnja?

Ako ste od onih koji kupuju organska jaja od sertifikovanog proizvodjača na pragu svog stana u Beogradu, možete biti sigurni da će vas to koštati bar 50 dinara ove jeseni po jajetu. Verovatno 60. To je duplo više od cene jaja na pijaci iz konvencionalne proizvodnje. Staviti cenu na organski proizvod nije jednostavno ali staviti cenu na domaći proizvod sa lokalne, male farme je mnogo teže. To su najčešće porodične proizvodnje. Neke od njih dovoljno velike da ponešto i prodaju, a većina samo(ne)dovoljna.

I dok cene u Srbiji divljaju na svim nivoima, na cenu hrane smo posebno osetljivi.

Već neko vreme pokušavam da popišem troškove koje imam za svoju baštu. Da napravim neku računicu koja bi imala smisla za ovo pisanje i dalje investiranje.

Evo jednog pokušaja. S komšijom, baštovanom hobistom, koji gaji domaćinski, organski, za sebe, sprovela sam malo istraživanje. Fokusirali smo se na proizvodnju domaćeg paradajza iz rasada u plasteniku. Evo šta smo stavili na papir:

  • Rasad paradajza – Jabučar 12 rasada po 80 din, Optima 20 rasada po 50 din, Italijanski duguljasti 11 rasada po 50 din 
  • Plastenik – 16m2, mreža, plastika, okvir, 11.000 dinara (ovo je jednokratno, investicija za nekoliko godina)
  • Djubrivo – stajsko djubrivo 80 kg 1.000 din
  • Voda – potrošnja vode u periodu od 3 meseca: jun-avgust 600 dinara mesečno
  • Satnica u 2024. je bila 500 dinara. Od maja do kraja avgusta smo radili oko paradajza otprilike 11 radnih sati
  • Prva berba je počela 7. jula. Do 26. avgusta proizvedeno oko 50 kg. Berba u plasteniku će trajati sigurno do početka novembra sa očekivanim ukupnim prinosom od 80 kg.
  • U slobodnoj prodaji organski gajena sorta Jabučar 450, Optima 400 dinara za kilogram.

Nije bilo troškova za zemljište (iznajmljivanje), troškove transporta-benzina nismo uzimali u obzir. Plastenik se nalazi odmah pored kuće u kojoj se stanuje. Ove godine zbog velikih suša naša procena je da je prinos za oko 15-20% bio manji od proseka.

Zaključak i računanje ostavljam vama. Svako ima drugačiju situaciju i ovo što smo Milutin i ja izveli je presek njegovog i mog iskustva. Nama se čini da sopstveni uzgoj nema cenu. Ne samo što je faktografski isplativiji, on je zdraviji i predstavlja veliko zadovoljstvo za ljubitelje porodičnih bašti. (love)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *