Na starom putu za Višegrad i Sarajevo koji prolazi pored našeg placa naletim na grupicu uglavnom žena koje prskaju nešto po svojim njivama. Stanem kolima pored i pitam šta rade i jel su u nadnici kod nekog. Nisu u nadnici, ovo je njihovo parče zemlje.
Kažu prskaju protiv trave (misle valjda korova), pitam šta prskate a ženice onako sve usplahirene da mi izadju što bolje i brže u susret pokazuju mi pakovanje „onog“, znate-već-kog, da ne pominjem.
A to parče koje prskaju nije mnogo veliko, otprilike kao moje. Nisu hektari u pitanju. Pitam jel imaju decu: imaju već i unuke. Pitam jel znaju koji preparat je u pitanju. Nemaju pojma, „to im dali u apoteci“ (tako ovde zovu poljoprivrednu radnju).
Pesticidi i ostali poljoprivredni otrovi izazivaju akutne toksične efekte, imaju korozivni i nadražujući efekat, talože se u organizmu do momenta kad nam se desi ona bolest na slovo k. Mislim da treba da prestanemo da se pitamo odakle nam.
Kažem im da je to otrov što koriste; kako za korov tako i za čoveka. I posle razmišljam, edukacija neće biti dovoljna u još dve generacije, potreban je zakon i surova kazna, stalni pregledi po pijacama, iznenadni upadi u poljoprivredna gazdinstva, neka vrsta stalnog nadzora, možda kao u svakoj apoteci pa i u ovoj moraš da imaš recept ako hoćeš otrov?
I zato bi trebalo svima da je jasno zašto su organske jagode 1000 din kilogram u Beogradu. Jer toliko košta razlika izmedju bolesti i zdravlja.
Stojina organska salata (s malo korova :-))
