Danas je taj dan, najvažniji u sezoni kad vadimo krompir. Ali 48 sati pre toga sam imala peh, ubo me bumbar. 😊 Palac je u medjuvremenu otekao i svrbi. I kad dodjem na plac, Stoja mi kaže: „Da si znala da odmah staviš kamen na ubod.“
Dakle, ako vas nekad ubode osa, pčela, bumbar, otkopate kamen, tu negde pored, i stranu koja je bila okrenuta ka zemlji stavite na mesto uboda. Onda, jako važno!, taj kamen vratite na isto mesto s kog ste ga uzeli, u isti položaj. Tako nećete imati otok koji ja, evo, lečim 2. dan.
Ove i ostale narodne priče slušam drugo leto i mislim se, kako sam mogla bez njih. (love)
Posle kopamo krompir ja i 2 moje komšinice i da, loš je. Rodilo oko 10 kg belog Jelice i crvenog Mesečara. I svi kažu: godina bila loša. A ja, s mojim background-om, načinom vaspitanja i života koji sam vodila, ne mogu da shvatim da se čovek toliko trudi i da to ne donese rezultat. U školi, na fakultetu i kasnije na poslu, nikad nisam imala situacije da sam se trudila i da taj posao nije uspeo. Bilo je slučajeva kad se ne radi dovoljno, kad te baš briga, kad se prepustiš stihiji, kad kažeš: ma ok, i onda se taj posao, projekat, završi osrednje, nikako, propadne. Ali se nikad nije desilo da se trudiš, ulažeš, investiraš, animiraš, i to ne rodi dovoljno dobro. To se sad desilo. Ne mogu da verujem u to da je problem u godini. 😊 Verujem da su neki drugi parametri krivi za loš rod.
I tako… vozim kući i razmišljam, ostao je još trebinjski pasulj, kukuruz, nešto bundeva i još mnogo paradajza da se pokupi ako ne bude hladnoće. I još nije kraj naše kratke sezone, ima još da se sakuplja. Ali pre toga, odoh na odmor.
