Žuti Osmak, autohtona sorta kukuruza, jedan naš “krivak” 😊 se ukrstio. Do ukrštanja kukuruza dolazi često jer su njive i rasadi preblizu. Da ne bi došlo do ovog, kukuruz mora da se sadi 1,6km daleko od nekog drugog. Daleko je to i često nemoguće. Zato je očuvanje čistog, starog semena teško. U genetskoj osnovi je to i dalje Osmak ali nije potpuno žuti. Kod nas je oprašen s nekom belom sortom. Inače, u selu se smatra da je belo kukuruzno brašno vrednije i boljeg ukusa od žutog. Pa se tako gleda čak i kad je u pitanju plemenita sorta Osmak. 😊
Ukrstile su se i sorte paradajza: Jabučar se izdužio i podseća na Volovsko srce. Ako želite da sačuvate izvornost semena paradajza, različite sorte morate da sejete na razdaljini od najmanje 250m.
To da se nešto ukrstilo s nečim se vidi na plodovima tek sledeće godine, osim možda kod kukuruza. Kod njega možete da vidite već kod prvog roda.
Dobra vest je da se pasulji ne ukrštaju pa je blizinska sadnja moguća, ali i tu bi razmak trebalo da bude izmedju 3 i 5 metara. 😊
Sve ovo me je naučila fantastična Ivana Petrović pre 3 godine. (love)
