Ako nikad niste bili feministkinja, u Srbiji to nužno morate biti. ☹
Najbolji „odnos snaga“ u ovoj zemlji se vidi na putevima. Skoro da vas mrze ako ste žena, a vozite (bolje od njega). 😊 Šalju neprimerene signale, ubrzavaju a onda usporavaju očekujući valjda reakciju, a kad ona izostane – nerviraju se, dižu ruke i nešto govore dok pretiču, možda psuju, ne znam.
Mnogo sam prevezla kilometara poslednjih godina po srpskim i „okolnim“ putevima. Nekim vrlo lošim, planinskim. Sećam se šlepera s prikolicom punom debla koji kad krene da se penje uz Tjentište gde su putevi uski, vijugavi i dugi, zauzima dve trake, ili kad se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri pomahnitali vozač trka u krivinama izlažući nas opasnosti sve do Čačka.
Srbija je polu stasala zemlja. Mnogi njeni muškarci su još u nekom srednjem veku. Često potpuno očajni i nesposobni, oni iskaljuju svoju muškost na putevima. Ali to kakav ste vozač, je često odlika toga kakav ste čovek. Sinoć dok sam se spuštala niz Zlatibor, čovek me pretiče u potpunom mraku, na duploj punoj liniji. Posle vidim u kolima dete na zadnjem sedištu i ne verujem. ☹
Tara National Park
