Kasno u životu sam počela da pravim prebranac. 😊 Obožavam pasulj ali imam devizu da ne kuvam ono što u kafanama naručujem. 😊 Pa se tako u našoj kući pasulj uvek jeo kašikom, a ne viljuškom. 😊
I pošto sam se vratila iz Makedonije i donela ne samo Tetovac nego i “tavče”, onda se samo čekao momenat da se testira i sud i pasulj.
Ovo mi je drugi put u životu da spremam prebranac, ali mnogo sam ga jela. 😊 U “Staroj Hercegovini” na Dorćolu, spremaju onaj koji najviše volim: masan.
Razmišljam danas koji je to najvažniji trik u spremanju prebranca. Da li je to onaj kad zrna plivaju u ulju i alevoj paprici, ili onaj prebranac koji se sprema u glinenoj posudu, ili ipak onaj recept koji koristi 1,5kg crnog luka na 400g pasulja? Ili je trik da se jede s belim hlebom i služi uz neko crveno suvo i teško vino?
I pošto se već nedeljama spremam za današnje kuvanje, od juče sam panično krenula da tragam za crnim lukom. ☹ Zato što ga ove sezone nisam sejala. Znam, glupo! Imam crveni (previše fin za kuvanja) i beli (koji ne igra veliku ulogu u ovom receptu), ali nemam tih 700-800 g crnog luka koliko mi je potrebno.
Raspitujem se kod komšija u selu, ali njihov je uglavnom već pojeden kao mlad ili spržen od jakog sunca. Vozim okolo već pomalo opsesivna i nadam se da neću morati da ga kupim u piljarnici na kraju moje ulice. Ali avaj, i poslednja nada u seoski, planinski, savršeni, crni luk je isparila kad Stevu nisam našla u Staparima. Njega su mi svi u selu preporučili za crni luk. 😊
U medjuvremenu shvatim da to traganje ustvari ima smisla jer crni luk je, čini mi se, drugi najvažniji sastojak u prebrancu, posle samog pasulja.
Dobro izdinstan, skoro karamelizovan, bogato začinjen i aromatičan crni luk je alfa i omega jednog prebranca. Njegov ukus se topi u ustima i daje smisao zrnima pasulja.
