Dokaza da se i u gradskim uslovima može gajiti voće i povrće ima mnogo.
U Zapadnoj Evropi u gradovima ljudi iznajmljuju svoj ar nedaleko od kuće u lepo organizovanim zajedničkim baštama gde pored svog malog prostora vode računa i o okolini. U proleće i jesen svaki zakupac svoje bašte u okviru tog zatvorenog dela ima svoje obaveze. Plevi, skuplja, čupa, čisti i održava i za druge.
Nisam čula da u Srbiji u velikim gradovima postoji nešto slično ali sam videla neke smele inicijative. U gradovima u provinciji je malo drugačije, tu su ljudi navikli na život u prizemnim kućama s parčetom okućnice, i tu se dešavaju prava mala baštenska čudesa. Komšije medjusobno razmenjuju plodove. Lete korpice, činice i tanjirići medju komšinicama. Stižu borovnice, maline i smokve iz susednih malih bašti a uzvraćaju se tikvice, blitva i paradajz.
Tako sam se i ja pre neko veče našla u bašti mojih komšija. Na svom malom placu imaju nekoliko starih sorti krušaka i jabuka koje su divno rodile, imaju malu baštu pod vedrim nebom i imaju jedan mini plastenik. Nikad nisam videla tako lepo održavan plastenik, kao u apoteci. I pošto je bilo skoro veče i temperature pristojne, tek zaliveni rasadi paradajza su se ponosili na svojim konopcima i pozirali za Instagram. Toliko je rasad bio zdrav. Berba paradajza je ovde, skoro u centru grada na 454m nadmorske visine počela 7. jula. U ponudi je Optima hibrid, Jabučar i dugački italijanski. Probala sam Optimu i ukust je fantastičan. Ljudi ga gaje po organskim principima iako je seme hibridno. Izgleda da je najvažnije od svega to što je plod bio zreo kad je ubran. Pričam okolo ljudima da se ne bere voće i povrće dok još nije zrelo. Ali to često nije moguće. Ne žive svi blizu svojih njiva. Zato je urbano baštovanstvo tako važno: optimalan pregled situacije, blagovremeno delovanje na napasti i sušu a i izmedju drugih poslova možeš malo da čupaš korov. 
Urbano baštovanstvo je bitno i iz drugih razloga. Pored toga što čuva našu okolinu jer se proizvodi lokalno gaje, umesto da ih neko dovozi, često su u pitanju male površine pa baštovani mogu lakše da primene organske mere u sadnji. Takodje, svaka vrsta zelenila u gradskim sredinama je oaza za sebe gde su temperature leti podnošljivije nego pored betona. Deca koja rastu u takvom komšiluku imaju dodir sa hranom iz prve ruke, ne misle da ona dolazi iz supermarketa. Ali možda najviše od svega, gradske bašte su mesta okupljanja i prepričavanja, i često izvor velikog zadovoljstva za lokalnu zajednicu.
