U gužvi sam. Dolazim, odlazim, ispraćam, dočekujem… i u toj gužvi čujem da se najstarija pekara u kraju, Bobe, zatvara u petak. Kakav to petak može da bude posle 54 godine?
Bobe Pavleski je pre 54 godine otvorio svoju pekaru na uglu Dubrovačke i Despota Djurdja na Dorćolu. U stanu pored pekare mu se rodila prva ćerka, Danijela. S porodicom Pavleski nas deli mnogo toga, moja sestra i ja smo išle u školu sa sestrama Pavleski (2 od 3), moji roditelji su decenijama jeli njihov hleb a poslednjih godina smo ludovali na nekim zajedničkim žurkama, onim kad ne znaš dal je lakše pevati ili plakati.
Pekara Bobe je 2020. dobila titulu za najbolji burek: The best place in the world to eat burek. Nije to bila jedna od onih fancy pekara gde se jedu čokoladni kroasani za 200 dinara. Upravo to su sestre Pavleski probale da izbegnu. Kao vlasnice su ustajale u cik zore i mesile. I pored hleba, bureka i slanog peciva prodavale su vanilice, pite s višnjama i fantastične princes krofne. Pitam se gde će završiti taj zanat jer 3. Bobetova generacija se bavi profesijama za koje je bilo potrebno najviše moguće obrazovanje. Ali da se ne zaboravi… sve im je to od hleba.
I tako… neka forma džentrifikacije je stigla u Beograd. Stari se sklanjaju da naprave mesta za nove. To se pre Beograda desilo i Berlinu, Amsterdamu, Pragu i mnogim drugim gradovima.