Ovakvu zimu i proleće niko nije mogao da predvidi. Snega nije bilo, kiše još manje, zemlja se osušila. Gore je nego što je bilo prošle godine (kad je isto bilo malo snega). Počinjem da zvučim kao Stoja: “Iz godine u godinu sve gore”. 😊
Stigla sam na plac da sadim mesec dana ranije nego obično. Ustvari mislim da kasnim. Mnogo je to kalendarski rano za nas na brdu ali nije rano po svim čulnim merilima.
Evo kakva je situacija iz prve ruke:
Crveni luk koji smo sadili u novembru je loš, suva zemlja je učinila da je rasad nikao ali ostao na visini iz januara. Dal će nešto biti od njega, nemam pojma. Verovatno će luk koji sad sadimo sazreti u isto vreme kad i ovaj ozimni. ☹
Sadnice voćki sam oslobodila od zaštitne mreže koja ih je štitila od zimskih napasti. Dunja i jabuka su fantastične, oskoruša se osušila. Oskoruša je svojevremeno bila dar jednog ljubavnog para, pitaju me u selu šta je s tim parom. Ne znam, ali sudeći po sadnici verovatno je da više ništa nemaju zajedničko. 😊
Prehranili smo zemlju samo sa pepelom. I zaliću je s tečnim organskim djubrivom s mikroorganizmima uskoro. Ove godine nisam stavljala stajsko djubrivo ali jesam jedan elektro-kulturni štap. 😊 O tome šta je elektro-kultura, pisaću uskoro.
Uskoro sadimo luk, grašak, tikvice i puno cveća – malo drugačije nego što smo do sad radili.
Upakovala sam „seme na dar“. Bila sam mnogo odsutna poslednja 2 meseca pa i semena koja sam obećala drugima, šaljem kasno. Pisma idu na 20tak adresa širom zemlje, a mi se najviše radujemo predstojećoj sezoni. Biće to još jedna fantastična godina, kakva god da bude. (love)
suva zemlja
elektro-kulturni štap 🙂
