Iza mog oca je ostao tranzistor. Onaj običan, na baterije, bez USB ulaza za internet, s analognom antenom, koji hvata nekoliko lokalnih stanica. Uvek sam želela da imam kuhinju sa tranzistorom. To u današnje vreme nije nešto što se podrazumeva. Mislim da nema mnogo domaćinstava u gradu koja još imaju tranzistor. Kuhinje su često deo dnevnog boravka u današnje vreme, pa domaćice ne mogu da se izoluju da slušaju svoje stanice jer uvek neko gleda TV u blizini.
80tih godina prošlog veka, dok smo stasavali, u kući mojih roditelja slušao se stereo uredjaj. Onaj takozvani “stub”. Ipak moj otac je poslednju deceniju najviše slušao tranzistor, pored kompjutera na kome je sedeo ceo dan. Imao je i dva druga uredjaja zvuka ali iz nekog razloga mu je bilo najlepše da ujutru uključi a uveče isključi onaj mali, s antenom na baterije.
Sad pored njegove i mamine slike svaki dan, i kad nisam kod kuće, svira tranzistor.
Budjenje proleća – cvetanje leske
