Sa L koja ima 14 godina jedem u kineskoj četvrti uvek kad sam u gradu. Često kod fantastičnog Nam Kee-a. Danas blago vokovano mešano povrće koje je puno mladih izdanaka brokulija, mladog bambusa, crnih pečuraka, svežeg celera sa živahnim prženim tahuom i divnim lepljivim belim pirinčem.
I nije nam dosta i onda kod Dun Yong-a se sladimo s gumastim mochi-ima u raznim bojama. Nikad nemamo dovoljno vremena da se smucamo po toj azijskoj samoposluzi, kupimo sve čajeve koje želimo, isprobamo sve ramen nudle sa štapićima i smejemo se macama koje mašu rukicom.
Popodne završimo dekorisanjem bubble tea-a s voćem i bombonicama. Toliko se najedemo da onda dve godine tu više ne dolazimo. (love)
