Dodjem na plac da potamanim poslednje zveri. 😊
Zlatica ima minimalno. Jer onaj krompir koji je uspeo, je precvetao. To je onih nekoliko izdanaka od prošle godine koja su ostala u zemlji. Njih vadim i planiram da poklonim korpu ovog mladog krompira novim komšijama. Mesečar je potpuno neuspeo i kanim se već izvesno vreme da zovem tipa iz Guče koji mi je prodao seme. Čekam da vidim kako je kod Nikole i Dragane, kako je njihov zasad uspeo. Oni su ga posadili na drugačijem zemljištu od mog. Juče Dragana došla “iz malina” i priča kako joj je neko rekao da taj krompir nije za naše podneblje. ☹ Ali ljudi svašta pričaju, to znamo.
Luk je famozan, blitva divna. Bundeve napreduju, izbacile puno narandžastih cvetića. Pasulji nestvarni. Kukuruz uzeo zamah. Lufa tek stidljivo nikla. Peršun napravio zdrav grm. Nova mirodjija nikla, a stara izbacila seme. Gladiole, čije lukovice smo Dragana i ja posadile tu-i-tamo, su se primile i očekujemo prve cvetove uskoro.
Večeras sam posipala zeolit kao prehranu i zaštitu za kupus i još neke useve. Čitam raznu stručnu literature i svi se slažu da je to jeftin i jako efikasan metod koji se može primenjivati u organskoj poljoprivredi.
Zbog užasnih vrućina krenula sam da idem na plac predveče. Dok je u gradu preko 30 stepeni, na planini, kod nas je oko 24. Otkrila sam da su večeri neprocenjive. Da je pogled s vrha placa nestvaran, temperature ugodne i, ako smo srećni, duva blagi vetrić. (love)
