Ovo je priča o John Snow. Vitezu starog i novog doba.
John mi se pridružuje na najzabitijoj, maloj uvali na moru. Tu je on oduvek pripadao, izmedju konobe gde služe dobro crveno vino i plaže s belim oblutcima. Ustvari, on već 30 godina nije izašao s te plaže. Kuva, za mamu i mene. U popodnevnim satima, posle plivanja a pre večere, služi gin&tonic na terasi. Pita da li nam je hladno. Ali nikad nije hladno, ni mami a ni meni. Ceo dan smo plivale u prohladnoj vodi, zato su popodneva i sumraci topli.
Onda uz sveće večeramo, to sto je Snow pripremio. On ujutru ide do lokalne pijace i donosi svežu ribu i zelenu salatu. Mama kaže, mnogo je dobar ovaj dečko.
John Snow je moderni vitez, ima osmeh od hiljadu dolara i Cigani ga obožavaju.
I kad godine prodju i kad nema više ni mame a ni Johna, znam koliko je teško ispričati ovu priču jer više niko od nas nije živ.
