Pitam se dugo kako to baš potpuno bez oranja. Razumem one principe pokrij zemlju i rotiraj useve, ali da se ne ore, ne rastrese i ne udahne malo kiseonika, to me muči ovih meseci. 😊
John Rašić mi je danas ponešto pojasnio. 😊
John je soil scientist, školovan i u Novom Sadu, život ga je davno odveo u Australiju. Njima i drugima po svetu priča kako da sačuvaju, obnove i unaprede svoje zemljište. Pre svega sam ga pitala kako da tvrdu i netaknutu zemlju rastresem i unesem kiseonik u koren svake biljke a da ne kopam.
„Rode moj, priroda će ti dati odgovor. Bićeš svoj profesor. Ne slušaj okolo šta pričaju. Biljka je jedina na zemaljskoj kugli koja mrtvu stvar pretvara u živu. No dig je izmišljen da se ne bi pričalo o hemiji kojom smo uništili zemljište. Veruje se da nam je preostalo još 50 žetvi i tad je zaista kraj. Tad smo ispostili svu zemlju na svetu. Ali ljudi ništa ne shvataju.“
Ne pada mi teško ova fatalistička prognoza. (Šta zna dete šta je 50 godina.😊)
Žao mi je njega koji se sekira što ga ne čuju. Ne znam dovoljno ali znam da moramo da pričamo, čak i kad mislimo da nas ne čuju.
Fantastični Vladimir Dunjić
