Brkam mesece. Stalno mislim prošao mart. Vreme leti ali možda ne baš toliko.
Mačke u dvorištu me drže u balansu. Iako i njihovo parenje može da se produži do aprila. I ove godine kao i prethodnih očekujemo pregršt malih mačića koji su neodoljivi.
Na njivi zemljište je još prekriveno snegom. Bilo ga je mnogo malo ove godine. Bilo mnogo kiše. I ona je dobra za nitrogen iz atmosfere. Pitam okolo šta misle seljaci kakva će biti ova godina. Već sam navikla da su svi redom pesimistični. 😊 Ali valjda godina nikad nije dovoljno dobra.
Telefoniram i razgovaram s mnogima. Pitam za savete. Kupim znanje. Ljudi hoće da podele svoje uspehe i neuspehe, hoće da posavetuju i ništa ne traže za uzvrat.
Raspitujem se za krompir Mesečar, malinu Vilamet, Kalifornijske gliste, organsko stajsko djubrivo, Zeolit, mikroorganizme. Razmišljam o tome koliko zemlje ću ove godine da posadim. I planiram, planiram, planiram… Volim da planiram, to mi je pola zadovoljstva.
Stara kajsija pod snegom
