To je za mene Evropa oko božićnih praznika. Od Stokholma, preko Kelna, Praga pa sve do Budimpešte, kuva se topla čokolada ili kafa s kardamonom i pravi meso sa sosom od rena. Ti jači i ljući ukusi su ono čega se sećam s putovanja po srednjoj Evropi i što sam jela na njihovim božićnim vašarima.
Kardamon je mnogo jači i aromatičniji začin od cimeta. Koristim ga retko. Kesicu zrnaca kradamona sam donela iz suka u Dubajiu pre mnogo godina i još ga imam. To je onaj tamno braon, biberasti kardamon koji ulupam u drvenom avanu pre nego što ga bacim na vrelo ulje (za marokanski tajin) ili sameljem kao u receptu za novogodišnju kafu.
Kardamon je za mene ukus i miris dalekih tropskih krajeva Azije, vrelih ulica Bliskog Istoka i svetlucavih božićnih pijaca Evrope.
Ren, s druge strane, dolazi i iz naših krajeva. Odrasla sam na rinflajšu s renom posle nedeljne supe. A onda sam, putujući po svetu, otkrivala ren drugih kultura i civilizacija, a pomalo i drugog ukusa. Volim češku kuhinju u kojoj se najlepše jede zimi uz divljač, knedle od hleba i crveni slatki džem od nekog bobičastog voća.
I dolazim s jednog takvog srednjeevropskog puta i ovde ostavljam nekoliko svojih novogodišnjih recepata jer spoljne temperature su fantastične, ulice odišu svečanom atmosferom a ljudi su ljubazniji nego inače jer uskoro je kraj godine.
Zima u Budimpešti
