Govorim već nedeljama sad je kraj, zatvaramo njivu, uskoro će sneg, gotovo je s radovima… ali nije kraj dok nije kraj…
Danas stigle voćke za sadjenje. I čika Miloš bio drag da mi pomogne oko kopanja rupa i davao praktične i dobre savete oko rasada. Ali dan je počeo loše. Stigla sam na plac i otkrila da je bagerista koji je došao da razgrne šljunak za prilaz imanju i kapiji, pokosio bagrem. To je 15 godina stara sadnica koju smo gajili na terasi u saksijama, u Amsterdamu i koju smo uvezli u Srbiju. Nije to nikakav poseban bagrem. Nema čak ni cvet i mnogo se propatio s nama.
Ali on je naše dete i kao što svako vodi računa o svom detetu, tako i mi o bagremu.
Bagerista je došao po noći, bagrem je bio neugledan (uvek je to bio samo gradski bagrem) i čovek je hteo najbolje.
I čika Miloš mi kaže: „Previćemo ga“. Ja, iako na ivici suza, pitam s čime. I on mi kaže s balegom i onda ćemo ga zaviti u krpe.
2015. bagrem na terasi u Amsterdamu