Čitam stranu štampu, internet, profesionalne društvene mreže i retko kad naletim na nešto što mi se dopadne. Ali evo, od jutros, nepoznat neki lik piše o Noći kad su Gledali Zvezde u Leiden-u.
To je eksperiment u okviru štednje električne energije u Holandiji. Okupili se ljudi, dogovorili s opštinom da na nekoliko sati isključi uličnu rasvetu i privatne kuće se priključile, i bio mrkli mrak. Samo po mrklom mraku zvezde mogu jasno da se vide. Mistična šetnja po istorijskim ulicama Leidena je bila kao „astronauti u šetnji na Zemlji“. Iz iskustva mogu da vam kažem da je Leiden jedan od najromantičnijih malih gradova u Holandiji, znam, jer sam tamo studirala davnih devedesetih.
Ali najlepše zvezde i nebo na dohvat ruke sam ipak videla na 4400m nadmorske visine u Dingboche-u na Himalajima, u Nepalu. To nebo, kad sam posle ponoći izašla na vazduh, na temperaturi daleko ispod nule, koje sam videla samo na sekund jer sam bila pospana i disala sa pola plućnog kapaciteta, je ipak nešto što nikad u životu neću zaboraviti. Zvezde su konačno bile tako blizu da si mogao da ih dohvatiš, noć je bila crisp a vazduh oštar da otera svaki i najmanji oblak. Ceo doživljaj je trajao kraće nego što mi treba da napišem ovaj pasus.
U našem selu noć pada polako, ulična rasveta skoro da ne postoji i zvezde i nebo su uvek tu. Ali svaka noć je magična, pa i ta prohladna i osvežavajuća na Tari. (love)
ova fotografija je pozajmljena sa G ali dobro dočarava tu noć i nebo nad Himalajima
