Priče koje pišem u ovim blogovima su priče o slobodi i promeni.
Sloboda da živiš kako želiš i misliš da treba, a promena put koji vodi do toga.
Nije lako.
Poznajem samo nekoliko pojedinaca u svom okruženju koji su u životu imali jasne ciljeve i radili na sebi da bi bili slobodni. Oni su u raznom životnom dobu. Znači, ne morate da budete penzioner da bi bili slobodni (nažalost naši penzioneri često nisu slobodni ☹). Znam osobu koja je u svojim 30tim kreirala svoj život tako da ima veliku dozu slobode; one kreativne, da radi ono što voli i da se slobodno kreće i putuje.
Za mene je sloboda to što sam ove godine mogla da se posvetim najlepšoj stvari na svetu: da gajim povrće i da osnujem svoju baštu. Rad na zemlji je oslobadjajući a ubiranje plodova je neizmerna sreća.
Stablo topole na Dunavu, Dorćol, Beograd (mnogo bi bilo lepo da grad obeleži svoje stoletno drveće)
