Beograd miriše na ajvar i pečenu papriku. I u „najelitnijim“ delovima grada neko sprema zimnicu. Na player-u Olivera Katarina peva „Drino vodo“ i ne mogu da verujem da ovu stvar nisam čula ranije. Podseća me na neke „epohalne“ numere koje smo vrteli do iznemoglosti, nekada.
Zoran mi donosi kutiju punu jabuka. Naše. Sazrele. I iako su udarene, nepravilne i nesrazmerne, one su savršene.
