Srpska vina su čudna mešavina ambicije, egzotike i precenjenosti. Ali osoba, koja se razume, mi je skrenula pažnju na kombinaciju sorti Probus i Prokupac i insistirala da me vodi na mesto gde se to najbolje pije u jednoj vinariji na Fruškoj gori. 😊
I tu sam danas, jedem supu s rezanacima i rinflajš i posle još nešto, ali tokom celog boravka pijem tu Pro&pro flašu, a onda još jednu, jer teško je proceniti vino ako ga dobro ne poznaješ. 😊
I prvi gutalj je utisak Cabernet Sauvignon, onako moćan ali ne prejak, nešto ga ublažava, a onda onaj božanstveni aftertaste Prokupca. Jedna običnost tako fantastična. Teško je objasniti ukus Prokupca. To vam je kao život u Srbiji – morate mnogo da ste videli u životu da bi cenili Srbiju. 😊 Jer to je ta egzotika jednostavnosti, kad je ukus toliko blag da se Probus pretvara u iskrenog prijatelja.
Obe sorte su domaće, autohtone. Probus je mladji, datira iz 80tih godina prošlog veka kad je stvoren od skoro izumrle sorte Skadarke, (s jezera, naravno) i Cabernet-a. A Prokupac je prastara srpska sorta iz župske regije. Mit kaže da je car Lazar lično voleo ovu sortu. 😊
Kaže osoba za stolom: „Čudno ali ovo crveno vino me ne obara, ne izaziva nervozu i agresiju i ide uz dezert.“ Ne baš, to za dezert. 😊
Posle kući nosim dve flaše po restoranskim cenama, jer ga nema u slobodnoj prodaji, da imamo nešto posebno za božićne praznike.
I nije sve samo pro u životu, ponekad je i kontra, ali danas je sve samo pro&pro. 😊
