Leto se zahuktalo. Lepo je. Na placu pasulji izbacili mahunarke velike preko 15 cm. 
To su oni inozemni francuski i turski pasulji. Njihova zrna su skoro 2 cm kad su suva. Nisu još zreli i neće biti uskoro. Zato je naš sitan Vidovac sazreo i obrala sam ga i kuvala. Obično to ne radim odmah ali sad nisam izdržala. I ukus je verovatno najbolji od svih pasulja koje sam odgojila do sad. Ne znam kako da ga najbolje objasnim. Taj pasulj nije ukus mog detinjstva ali mogu da pretpostavim da je ukus mnogih drugih detinjstava. Zrno je meko i čvrsto u isto vreme, kuvanje kratko a zaprška skoro da nije potrebna jer se nekako luk, šangarepa i pasulj fantastično slažu u nešto što se posle jede kašikom.
Tikvice i dalje berem redovno. Ne mogu da se setim šta sam sve spremala ovog leta od tikvica. Divne su. Ipak ona salata s breskvama i mladim tikvicama mi je favorit leta. (Karydi salata od breskve)
Paradajzi konačno počeli da se crvene. Stidljivo probali nekoliko i za sad nisu ništa posebno. Ali prva prava tura branja stiže sledeće nedelje pa će konačni sud još malo da sačeka.
Bundeve ne diram. Dok ima tikvica, ne prilazim im.
Beli luk loš. 
2024. je ipak godina suncokreta za mene. Svuda su. Na polju i u kući u vaznama i u vaznama mojih komšinica. I na terasi, i gde god da se okrenem. Možda ipak najlepši osećaj je kad stignem na plac, a ceo red veselih glavica me pozdravlja s uzvišenja.
Za kraj ostavljam jedan lep tekst koji sam našla o kuvanju žutog pasulja; oda Vidovcu (koji je više zelenkast nego žut) i svim drugim čorbastim pasuljima koji su odgajili generacije. (love)
https://vreme.com/projekat/zuti-pasulj/
Rekorderka leta, ukrštene dve sorte: prugasta i zelena 🙂
Vidovac
