Nije ni godina raka, ni zmaja a ni divlje svinje, već godina kiše. Verujem da ni Kinezi (koji inače sve umeju da naprave i osmisle) nemaju ime za godinu kiše. Ne treba da vam govorim, koliko pada. I sami vidite. Danas je 14 stepeni i nebo iznad grada izgleda kao da je novembar.
Temperature mi odgovaraju, a i kišu volim ali sad već strepim za sve što sam posadila. Da li će istrunuti ili će godina biti bolja nego ikad? Kajsija u dvorištu nije rodila, a čujem i od drugih da i kod njih nema voća. Šteta u zapadnoj Srbiji je ogromna. Košnice i oranice pod vodom. Negde nešto može iznova da se posadi ali mnogo toga je upropašćeno.
Jedino kod Stoje ima lepih vesti. Njena krava se otelila i dobili su malu kravicu. Videla sam je. Nema još ime (to je radi uroka) ali sve drugo ima: toplu i provetrenu štalu i mamu punu mleka.
