Prošle godine mi nije bilo dovoljno luka koji sam posejala. Zato sam se ove godine bolje spremila. Uzela sam rasad domaćeg belog luka sa organskog imanja u Pivnicama u Vojvodini, i od njih sam od zime imala još nešto crvenog, koji im je fantastičan, i dokupila sam 1 kg crnog običnog i dobila još kesicu rasada stogodišnjaka ili padajućeg luka od nekih finih ljudi, (jer je kod mene prošle godine bilo puno tog stogodišnjaka ali ne i semena). 😊
Posadiću više lejica luka ovog proleća jer smo u sred zime ostali bez njega. A to je možda i zato što smo ga grickali dok je bio onaj najdivniji mladi, sredinom leta. 😊
