Zatvaramo sezonu i ja sam u Thank you mode-u. Posećujem saradnike i zapisujem koje seme smo ove godine umnožili. Interesujem se samo za autohtone stare sorte koje smo podelili u martu. Inicijalno naša semena dolaze iz Ekološkog pokreta „Okvir život“ i njima smo dužni mnogo više od ovogodišnjeg izveštaja.
I dok obilazim sela daruju me s jabukama gdegod dodjem. Nikad nisam dobila na dar toliko jabuka kao ove godine. Bila i po neka sorta kruške, ali jabuke koje su mi davali na sve strane, gdegod da sam došla, je pravo čudo. Mislim da sam probala 7, 8 raznih sorti, često bezimenih, često „to su moje, nema to niko drugi“, često „ne znam ime, ali je stara sorta“ ali sve različite, divno ukusne ili kisele da ti se usta skupe.
I tako, danas, posetila jednog mog saradnika i popisujem, popisujem, popisujem, ovo pojele gusenice, ovo rovci, ovo nije znao kako se sadi… i tako redom… i onda ga pitam za šućurke, ukrasne tikvice, i on mi iznosi čudo prirode. Niklo slabo, ali magično.
