Poslom bila u Trebinju i prvi put videla Hercegovinu po kiši.
I kupila lavor za 1 evro. I kad sam već bila na tom shopping spree-u kupila i sekiricu „za žensku ruku“, 300 grama, kaže mi prodavac, dolazi od jedinog preostalog kovača u blizini Banja Luke.
Agronomi kažu za Trebinje da je to Misir. Mislim, nije to valjda onaj faraonski Egipat (to znam sa nekih vrlo ranih studija)? I onda pogledam malo značenje reči misir: beskonačno samoobnavljanje, raj, plodnost. Ali znači i klip kukuruza.
Arapski istoričar Ibn Haldun je rekao: „Ono što čovek može da zamisli, obično prevazilazi ono što on vidi, osim kad je u pitanju Kairo, gde čovek vidi ono što ne može da zamisli.“ Sa puta po Egiptu se sećam tek po nekog artefakta iz muzeja i ameba koje sam donela kući.
Trebinje je druga priča. Kišica tu pada po mandarinama i narovima koji polu divlji rastu pored puta.
O tome zašto sam kupovala lavor, pričam vam samo u 4 oka. 😊
