Tu je on bio sve vreme. Rastao, čuvao ulaz u naš posed i radjao.
Stoja mi kaže da svake godine dolazi neki čičica, parkira svoja kolica ispred i trese orah do izmenoglosti. Pokupi džakove i dodje dogodine. Govorila mu je da to ne radi, da to nije njegovo. Ali vidi čičica nema nikog, pa ko veli što da propada.
Orah je tu bio oduvek samo nas nije bilo.
Pa dobro zvuci ta prica, uravnotezeno. Nije propao rod, i tom coveku je verovatno nesto znacilo, a ako mu kazete da ste sad tu i da cete vi otresti taj orah, postovace valjda. To ti je u neku ruku preteca crowd farming. Dosao covek na mobu, jedino sto vas nije pitao da li treba 🙂
🙂 da, neka preteča crowdfarming-a. I OK smo mi s tim. Ova priča je više o tome da smo dugo bili odsutni s nečeg što je od vitalne životne važnosti. A gde smo bili? Pojma nemam.:-)