Je prirodan sled stvari. U periodu sam propadanja. Životnog (jer sam prevalila pola veka) a i onog drugog, jer smo prevalili polovinu godine. I na momente je nepodnošljivo ali je uglavnom (estetski) fantastično. Aktivno posmatram smenu godišnjih doba, svaki put sa novim iščudjavanjem. Kao da jesen ranije nikad nisam videla. I svi prizori tropskih mora, leta u decembru i peščanih plaža zimi, mi više ništa ne znače.
Ništa ne može da se meri sa ushićenjem koje osećam dok vozim po Tari, i spuštam se do Perućca gde sam se letos kupala. I pešačim do Velikog kraja i gledam Bosnu preko Drine.
Kolorit, tekstura, plodovi, trud, zamor, lepota. To je to, dovoljno blizu i na dohvat ruke da miriše.
Na slici: preview jer se sutra otvara nestvarno lepa izložba starih holandskih majstora, dela koja su preko 100 godina bila na tlu Amerike i sad ponovo na nekoliko meseci u Holandiji: https://www.mauritshuis.nl/en/what-s-on/exhibitions/manhattan-masters/
Dizajn izložbe: Studio OTW by Jelena Stefanovic (love) https://www.studio-otw.com/
