Malim i velikim, piše Milovan Danojlić u tekstu za jedan beogradski nedeljnik. U kratkim crtama, povezujući svetove i geografije, predlaže da se „stvari i bića“ zovu svojim imenom. Jer onda kad ih imenujemo počinjemo da utvrdjujemo i njihovu istinu a „razobličavanje laži nas ispunjava tajnim, ponekad gorkim zadovoljstvom.“
Tekst se prvenstveno odnosi na poljoprivrednu društvenu propast: kako više niko ne čuva staro seme; kako novo, modifikovano ne može da se sačuva; kako je najveća semenara na Balkanu zabranjena i zatvorena. Ali i to kako povrtlari i sami ne jedu ono što zalivaju i prskaju, nego valjda nešto drugo, sa strane, što gaje odvojeno u dvorištu pored svoje kuće.
Ovih dana popisujem sve što sam naučila ove godine i jedna od lekcija je i ova: I kad mislite da seljak ne koristi hemiju u poljoprivredi i uzgoju životinja, on je vrlo verovatno koristi.
To je to ove godine od paprika 🙂
