Na pijaci u Beogradu sretnem Miću (selo Slanci, tezga br 63) koji ima grašak šećerac koji se jede živ u salatama jer je baš, baš sladak. Neka Joffrey sorta, za koju kaže da je već 30 godina gaje u Srbiji. Mislim da se ipak radi o uvoznoj, a ne o autohtonoj vrsti.
I sretnem Lolu iz sela Dobrica, opština Ali Bunar, Banat, koja na svojoj tezgi prodaje začinsko bilje i božanstveno cveće iz svoje bašte.
I da, divne su beogradske pijace u proleće.