S prvim prolećnim temperaturama nisam u svojoj bašti s motikom već u nacionalnoj Banci biljnih gena u Zemunu. Došala sam da vidim kako izgleda profesionalno čuvanje semena a i da posetim dr Maju Ječmenicu, rukovodioca ove banke.
O tome kako umnožavam, sakupljam i pohranjujem seme pisala sam u mnogim blogovima ovde na Motici. U decembru sam držala prezentaciju o tome koje su mane i prednosti hobista čuvara biljnih gena. Pričala sam o tome kako Ujedinjene nacije daju doprinos očuvanju semenih sorti svih vrsta povrća, voća i žitarica.
I dok vozim prema Zemunu nemam nikakvih očekivanja. Stanje u svetu je takvo da institut manje više, seme manje više, čovek manje više…
Kako bih vam najbolje dočarala šta je to nacionalna banka biljnih gena?
Možda je najbolje da vam kažem da je to nešto kao Narodni muzej. To je naše zajedničko blago pohranjeno u frižiderima i zamrzivačima, u staklenim teglama, papirnim kesama, s oznakama koje tumače samo privilegovani, bez reflektora, svečanog otvaranja i ulaznica. Ne postoje ulaznice koje možete da kupite da udjete i pogledate kolekciju državnih biljnih resursa, semena. Ipak ovo blago je po svojoj važnosti slično onom Paji Jovanoviću koji se skoro prodao za nekoliko stotina hiljada nekih stranih para. U ovom muzeju ne postoji vodič i nema kafea gde posle možete da popijete kafu i kupite suvenir. A možda bi baš to spasilo još jednu državnu instituciju od laganog umiranja.
U sefovima ove banke nalazi se 5000 semena od 200 vrsta žitarica, povrća i voća. Nisu to samo naše stare sorte, ima i hibrida iz nacionalnih instituta iz cele zemlje, nešto semenog materijala iz Banja Luke, pšenice iz Titograda i velika kolekcija starih sorti duvana, jer je jedan čuvar i kustos ovog muzeja bio stručnjak za duvan. Pored ovoga čuvaju se semena raznih vrsta povrća, voća i lekovitog i začinskog bilja. Sve u hladnim i strogo kontrolisanim komorama koje mirišu na bilje. Staklenici u dvorištu ovog kompleksa laboratorija, jer sve je ovo jedna velika laboratorija, su zapušteni, krovovi cure i treba mnogo novca, strpljenja i truda da se svemu povrati onaj prvobitni sjaj koji je zamišljen, isplaniran i projektovan u vreme neke Jugoslavije.
U razgovoru s Majom pominjemo strane države koje su svoje nacionalno blago drugačije organizovale, obezbedile i omogućile budućim generacijama da ne moraju da zavise od tudjih, neprilagodjenih sorti. U vremenima svetskih nepogoda, klimatskih promena i sveopšteg ludila, imati svoje seme je kao da vam je Paja poklonio neko svoje malo remek-delo. Ovo su remek-dela u nastajanju, a svako od nas je njegov potencijalni tvorac.
Za prolećne radove na Motici je još rano ali se nadam da za radove na nacionalnoj Banci biljnih gena nije kasno. Vreme će, kao i uvek, pokazati.
