Izmedju dva kišna dana odem da pokupim pasulje. Visoke puzave pasulje berem svake nedelje. Bude baš toliko koliko je dovoljno za jedno kuvanje. Baklan, turski pasulj je mnogo dobar. Juče sam pravila prebranac od njega. Zrno je toliko veliko da prevazilazi 2 cm i u kuvanju ostaje celo. Ako nastavi toplo vreme biće branja do oktobra.
Tikvice još radjaju. Paradajz očajan. Ustanovim da se sistem za navodnjavanje pokvario. ☹
Ali bundevice su rodile divno i kući donosim pregršt plavuša i crnki. (love)
Posle svratim kod Srete da pitam čime prska kupus (jer su me to pitali pratioci na Instagramu). On je savršeno očuvan i predivno nikao. Kaže, ni sa čim. Samo svežom, pijaćom vodom. Starac deluje sasvim iskreno. I kaže ne bi da se bruka. Ta čast kod starinskog seljaka je nešto u šta verujem. Čast je mnogo retka stvar danas. Nalazi se još samo po nekim zabitim planinskim selima, gde ljudi nisu priključeni na razne “eksterne faktore”.
Uberem šaku Madžarki i uzmem i taj jedan mladi kupus od Srete jer ću danas da ga kuvam s lukovima i šangarepama i mirodjijom. I vozim kući, i ovaj septembar je zlatan kao i svaki pre njega.
senice pojele sav suncokret 🙂
Baklan
Sretin kupus
Lepotice stigle kući
