I prošle godine je paradajz, onaj žuti, Hilandarski (to mu je ime) lepo sazreo i uspeo. Ove godine su dve druge sorte ekstremno rodile, pod vedrim nebom i na 700 m nadmorske visine. Za razliku od prošle, kad sam paradajz odnegovala iz semena, ove godine sam kupila rasad od organskog proizvodjača u Vojvodini: Jabučar i Volovsko srce. Ne razmišljajući dovoljno, kad sam ga sadila, rasade sam izmešala, pa su se vrste ukrstile. ☹ Tako da seme nema smisla ostavljati.
Ispod dokumentujem ovogodišnji rod pre nego se zarumeni i neko ga odnese. 😊 A o ukusu pričam čim se dokopam prvog zrelog. 😊
