Paradajz je rodio fantastično ali skoro da ni jedan plod još nije sazreo.
Ustvari, pre neki dan je bio jedan koji se zarumeneo. Fotografišem ga da bih ga objavila na Instagramu i dodjem u petak da ga pokupim. Zbog njega sam vozila do placa. Htela da probam prvi Jabučar.
Kad ono, taj plod ubrao neko drugi. 🙁
Ne mogu očima da verujem. 😊 Okrećem se oko rasada koji je već napravio malu džunglu. I gledam ali ga ne vidim. Ova situacija mi se desila i pre nekog vremena. Jedan dan vidim da je paradajz krenuo a onda sledećeg, kad dodjem u branje, istog nema. Ali tada sam posumljala u svoje oči.
U petak nisam.
I rasad belog luka mi se proredio. U prvom redu se desetkovao.
I mnogo tužna se vozim nazad kući. A razmišljam zašto sam tužna kad će ova situacija da iznedri bar jednu dobru priču, verovatno i nekoliko. Ne vredi, ta racionalna misao, pomešana sa sumnjom da su možda životinjice dolazile, one koje baš biraju izmedju zrelih i nezrelih plodova, nije dovoljna da mi popravi raspoloženje.
Onda Zoki sutradan ode s ekipom i postavi kamere. I one noćne, pa sad gledamo i snimamo paradajze i lukove i životinje. 😊
nestali plod 🙂 ako ga negde nadjete, javite 🙂
