Kaže mi Stoja, moraš da budeš snalažljiva u životu. I bi mi drago što misli da još imam vremena u životu pa se osmehnem. Guram kolica sa senom da pokrijem krompir koji je “nadošao” i obilazim neravnine, ona me navodi, otvara zabrane.
Udarila Tonja, kaže. Šta je to, pitam. To je polu-oblačno, tiho vreme bez vetra ali sparno, vlažno kao pred kišu. Ustvari Tonja je uvek kod nas, čini mi se, ali joj ne kažem. Čak i kad udari vrućina i kad sunce i muve grizu.
