Ne poznajem čoveka. Ali dok vozim ka selu u kola mi udje stoperka Stana. I vozim je kratko, od zaseoka do zaseoka. Prodjemo tako pored impozantne kuće na brdu. Ispod kuće velika oranica, a do kuće vodi dvosmerni asfaltirani put. I nije ni kuća, a ni ta lepo uzorana oranica kao ni one stare očuvane voćke do puta, da mi privlače pogled, već taj asfalt koji ima iscrtane, bele linije koje označavaju smer kretanja. Kao na nekom širokom, dobro održavanom regionalnom putu. I kadgod prolazim, uvek se pitam ko je gazda.
I sad znam. Milija se vratio iz Rusije i s njim je došla supruga, Ruskinja, i 9 dece. Skoro su dobili i deseto. Pitam jel su sva deca od iste, jedne žene. Stana kaže da su sva njihova zajednička. (love)
Impresionirala me je priča o Miliji, dvosmernoj saobraćajnici i maloj borbenoj četi. Ako čita ove blogove (iako verujem da za tako nešto nema vremena), volela bih da se javi.