Dok se u najvećoj mogućoj gužvi spremam za prezentacije juče u Gradskoj kući, i nervozu i tremu sprečavam trikovima dubokog disanja i ostalim tehnikama koje nisu za otkrivanje, prilazi mi čovek i kaže: „Gledao sam vas na televiziji i mnogo mi je drago zbog ovog što radite i želim da vam poklonim svoj med.“ I daje mi tešku teglu od kilogram. I sva zbunjena uspem samo da ga pitam kako se zove i kako da stupim u kontakt s njim. On kaže, piše ime na tegli.
Radi se o krem medu koji nisam nikad ranije videla u Srbiji. Krem med je posebna tehnologija pravljenja meda. Tečni med se nekoliko dana meša s fino kristalizovanim. Obično je med od uljane repice i suncokreta i na Zapadu se ovo zove dečiji med jer se lako maže na hleb. Ima meki, prefinjeni ukus.
Ako gospodin Vukotić iz gazdinstva Vukotić pčelarstvo čita ove blogove, da zna da sam bila dirnuta. Jer najbolji pokloni u životu su oni neočekivani. A nešto mi govori da on to dobro razume.
