To znamo mi koji smo 80tih provodili vreme po Beogradu. Neki se toga i danas sećaju, nekih više nema. Ali kad petkom na Kolarcu slušam „koncerte sveta“ onda ipak moram da konstatujem da Beograd jeste svet. To je uvek i bio.
Večeras je filharmonija izvodila Kubansku uvertiru Džordža Geršvina. Jedno od onih dela koja vas vode u Havanu 30tih, možda Portoriko, pomalo Venecuela. I muzika prija uvek, a naročito kad je napolju zima.
Na balkonu se ljudi tiskaju uza zid, ambasade traže mesto više, čuju se egzotični jezici. I divno je, kao nekad.
