Crnka i ridja

Dosta je bilo priča o bundevama!

I o čorbama, potažima, čarima raznih egzotičnih i onih drugih običnih recepata!

Ipak, možda samo još ovaj put jer sam danas spremala poslednju svežu bundevu od prošle godine. 🙂 S bašte sam je donela u oktobru, kad je bila potpuno crne kore. Ostavila je u ostavi, na betonu, uz prozor i zaboravila na nju. Mislila sam da je neki „odrod“. Imala sam nekoliko „crnih odroda“ prošle godine. Kao da se seme izmešalo, povuklo na nekog pretka. I to seme nisam ostavljala u svojoj maloj banci starog semena.

Pre neki dan se setim Crnke i odem da je pogledam, kad imam šta da vidim, od crnke postala ridja, potpuno promenila boju, zarumenala se i postala prava, pravcata mirisna muskat bundeva. Velika i nekako kruškasta, kao da s njom nešto nije u redu, ali kad sam je rasekla, imala je miris i ukus najbolje prošlogodišnje bundeve.

I kao u bajkama o bundevama, i ova moja se na neki način preko noći pretvorila u zlatnu kočiju.

Priroda i sve što o njoj ne znamo ne prestaje da nas zbunjuje, iščudjava i raduje.

Crnka-ridja dala dosta semena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *